Etika odnosa s javnošću
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Visoka Poslovna Škola Strukovnih Studija, Čačak

SADRŽAJ
Uvod................................................................................................................................................3
Pravila i principi etike..........................................................................................................4
Etika odnosa s javnošću.......................................................................................................6
Ponašanje u skladu sa „dobrom praksom“ odnosa s javnošću.............................................7
Činioci koji utiču na proces etičkog odlučivanja u odnosima s javnošću............................8
Moralna filozofija kao uticajan faktor odlučivanja u odnosima s javnošću........................9
Etički problemi u odnosima s javnošću.............................................................................10
Etički kodeks odnosa s javnošću........................................................................................11
Kulturne razlike i etika odnosa s javnošću........................................................................12
Zaključak........................................................................................................................................13
Literatura........................................................................................................................................14
UVOD
"Neki ljudi smatraju da je moralnost u našem vremenu zastarela. Oni na moralnost gledaju kao na sistem puritanskih zabrana, uglavnom sa ciljem da ljudima uskrate radost življenja ".
Podjimo od pitanja šta je etika? Etika se određuje kao nauka o moralu ili etosu. Potiče od grčke reči ethos ili običaj, odnosno etika. U filozofiji se vezuje za istraživanje i procenjivanje moralnih vrednosti- onoga što je dobro ili što nije dobro, šta treba a šte ne treba da bude. Etika je grana filozofije morala koja se bavi moralnim sudovima, standardima i pravilima ponašanja. 
Moramo postaviti pitanje šta je to etika u pravu? Prava, koja imaju svi nosioci života, su moralna i ne treba ih mešati sa zakonskim pravima. Zakonska prava su proizvodi zakona, koji se mogu menjati od društva do društva. Za moralna prava se, s druge strane, kaže da pripadaju svim nosiocima života, bez obzira na njihovu boju, nacionalnost, pol, rasu a za neke teoretičare i vrstu.
Nisu sva zakonska prava i moralna prava, i mnoga moralna prava će nastaviti da postoje kao moralna prava, a ne kao zakonska prava, čak i u društvu koje sadrži znatnu saglasnost u pogledu sadržaja ponašanja. Ljudska prava igraju gotovo istu ulogu u etici koju su nekada igrala prirodna prava. Ljudska prava se još uvek shvataju kao prirodna u veoma širokom smislu postojanja nezavisno od bilo koje ljudske akcije ili institucije. Ovo objašnjava kako se oni mogu upotrebiti kao nezavisan standard pomoću kojeg se mogu kritikovati zakoni i politike vlada i drugih organizacija. Pošto su ljudska prava klasifikovana na osnovu statusa a ne izvora, to postoje i druge vrste ljudskih prava koja su pre institucionalna nego prirodna. Ovo su ona ljudska prava koja su inkorporirana u pravne sisteme zahvaljujući međunarodnim sporazumima, kao što je Evropska konvencija o ljudskim pravima.
Nekada se kaže da donde dok su prirodna prava shvaćena kao čisto negativna prava, kao što je pravo da se ne može biti proizvoljno stavljen u zatvor, dotle su ljudska prava šire shvaćena tako da uključuju pozitivna društvena i ekonomska prava, kao što je pravo na ekonomsku sigurnost ili pravo na odgovarajući životni standard...

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]